Često postavljana pitanja

Pitanja u vezi sa psihoterapijom

1. Razlika - psihijatar, psiholog i psihoterapeut?

Često čujemo za pojam psiholog, psihijatar ili psihoterapeut, posebno kad imamo neki problem ili smo se napokon ohrabrili da sa nekim popričamo a nismo sigurni koga potražiti?

Kada se odlučimo da potražimo pomoć nekog stručnog lica uvek je dobro znati na čija vrata pokucati i za šta.

Međutim većina ljudi ne zna u čemu je razlika između ovih zanimanja ili ne znaju da ta razlika uopšte i postoji što je i razumljivo jer ne možemo uvek naći proverene i blagovremene informacije kada nam zatrebaju.

Zato smo rešili da Vam približimo terminologiju i ono čime se oni bave.

PSIHIJATAR

Psihijatar je osoba koja je završila medicinski fakultet. Ona je prvenstveno lekar koji je kasnije upisao(la) i završio(la) specijalizaciju iz psihijatrije.

Psihijatar najčeše radi sa ljudima koji imaju neke ozbiljnije psihičke tegobe ali nije nužno. Uzima opšte i medicinske podatke o pacijentu na osnovu kojih uspostavlja dijagnozu i prepisuje farmakoterapiju.

Psihijatar je lekar što znači da je njemu dozvoljeno da prepisuje lekove pacijentu. Saradnja psihoterapeuta i psihijatra je neophodna jer nekada i pored toga što idemo na terapiju potrebni su nam lekovi koje će nam prepisati psihijatar kako bismo učinili druge oblike tretmana efikasnijim. Npr. ukoliko ste depresivni i imate problem da svakodnevno funkcionišete ili da budete fokusirani na terapiji ukoliko je u pitanju hemijski disbalans, psihoterapeut Vas može uputiti kod psihijatra kako biste dobili medikamente koji će Vam pomoći, stabilizovati Vas i omogućiti Vam da budete produktivniji na Vašoj terapiji.

PSIHOLOG

Psiholog je osoba koja je završila studije psihologije (najčešće na filozofskom fakultetu). Psiholog nije lekar i on ne može da prepisuje lekove.

Posao psihologa je da pruži psihološku pomoć i podršku osobama koje imaju neke psihičke tegobe. To najčešće radi kroz psihološko savetovanje – razgovor, slušanje, pružanje emotivne i psihičke podrške klijentima. Za razliku od psihijatra, psiholog najčešće radi sa zdravim osobama koje su naišle na neku poteškoću, krizu oko koje im treba pomoć.

Psiholog nije isto što i psihoterapeut. Psiholog, da bi bio psihoterapeut i bio u mogućnosti da pruža ovaj vid pomoći mora da završi dodatnu edukaciju za psihoterapeuta u trajanju od 4 do 7 godina.

PSIHOTERAPEUT

Psihoterapeuti su osobe koje su pored svog osnovnog obrazovanja završile dodatnu edukaciju iz nekog priznatog psihoterapijskog pravca. To mogu da budu psiholozi, psihijatri ali i osobe koje su završile neki drugi fakultet (najčešće humanističke nauke – pedagozi, pravnici, socijalni radnici, lekari, defektolozi… ).

Dakle, nisu svi psihijatri i psiholozi ujedno i psihoterapeuti.

Psihoterapija je dodatna edukaciju u trajanju od 4 do 7 godina.

Psihoterapeut je ona osoba koja je pored primarne edukacije završila i dodatnu edukaciju.

2. Kako izgleda / šta je psihoterapija?

Šta je zapravo psihoterapija? Psihoterapija se najčešće odvija u vidu razgovora između klijenta i terapeuta. To je proces u kome se kroz razgovor istražuju klijentova osećanja, razmišljanja , ponašanja, prošlost, važni događaji iz klijentovog života.

Terapeut sluša klijenta bez predrasuda, osuđivanja, pruža im razumevanje, podršku i saosećanje jer razume kroz šta klijent prolazi. Pomaže klijentu da bolje razume sebe (osećanja, postupke, reakcije i ponašanja), druge, odnosno ljude oko sebe, da postavi ciljeve i identifikuje promene koje želi da napravi kako bi poboljšao sebe i kvalitet svog života.

Cilj terapije je da se klijent ohrabri, osnaži i dostigne željenu promenu, da unapredi kvalitet svog života. Radeći na sebi klijent unapređuje svoje komunikacione veštine, emocionalnu inteligenciju i na taj način prevenira buduće potencijalne teškoće obogaćujući se novim veštinama. Klijent postaje bolja verzija sebe.

3. Kada se obratiti psihoterapeutu ?

Ukoliko se osećate tužno, bezvoljno ili čak beznadežno, ako imate neki problem, stvari koje Vas duže vreme tište, koje ne možete ili ne znate kako da rešite.

Ukoliko ste pod stresom ili ste duže vreme nezadovoljni a ne znate kako da napravite promenu.

Ako se osećate loše, uplašeno, napeto …

Nikad nije pogrešan trenutak tražiti pomoć. Greška može biti ako je ne zatražite, a osećate da Vam je potrebna. Potpuno je u redu ako ne znate tačno da definišete problem ili šta Vas muči. Dovoljno je da osećate da nešto nije u redu, da biste da pričate o nekoj temi, o odnosu sa nekom osobom i da osećate da nešto nije kako treba da biste se obratili

Takođe, psihoterapija služi da pomogne čoveku da unapredi kvalitet svog života, radeći na sebi, unapređujući svoje veštine komunikacije i emocionalnu inteligenciju, te na taj način prevenira buduće potencijalne teškoće, obogaćujući nas novim veštinama. Postajemo bolja verzija sebe!

4. Koliko je seansi psihoterapije dovoljno?

Susreti se najčešće odvijaju jednom nedeljno u trajanju od 45 minuta ali nekada ti susreti mogu biti i do dva puta nedeljno.

Koliko dugo će trajati terapija zavisi od klijentovih potreba, trenutnog stanja i vrste problema. Nekad je potrebno manje seansi a nekada određeni problemi zahtevaju duži rad sa terapeutom. Ono što volimo da kažemo jeste da traju onoliko koliko klijentu prija, odnosno tempom koji klijent postavi. Najbitnije je da se klijent oseća prijatno, motivišuće i da želi da radi na sebi.

Ponekad se klijenti pojave i nadaju se da će se sve rešiti na par seansi, možda čak i na prvoj. U stvarnosti, problem sa kojim se klijent muči uglavnom traje dugo, jer ljudi obično dolaze na psihoterapiju onda kada više ne mogu da izdrže, a do tad se “već svašta nakupilo”. Psihoterapeuti razumeju da bol i patnju koju nosite teško podnosite, ali nažalost koliko god da bi voleli, nemaju čarobni štapić kojim mogu da mahnu i reše sve probleme. Što je problem za Vas veći i što ste se duže nosili sa njim, to za njega treba više vremena. Pod više vremena podrazumevamo više razgovora sa Vašim terapeutom, nege, podrške i brige.

Ponekad izgleda jednostavno, ali nije tako. Npr. klijent se pojavi sa anksioznošću i želi da je se odmah reši. Psihoterapija nije umetnost popravljanja onog što ne valja kod čoveka. Možda je pravi put taj da se klijent otvori prema anksioznosti, da je proživi i čuje njenu poruku, razlog njenog održavanja i šta mu ona poručuje. Put napretka ponekad može biti onaj najnepoželjniji i najneugodniji, ali ispravan.

5. Da li sam lud / luda ako idem na terapiju?

Naravno da niste. Niste ludi ukoliko potražite pomoć terapeuta i idete na psihoterapiju. Nažalost, ovo je jedna od najčešćih predrasuda koje postoje u vezi sa psihoterapijom. Predrasuda koja sprečava osobu da potraži pomoć.

Ako osoba ide na terapiju to ne znači da je luda. To znači da je zapala u neku vrstu krize, da joj se desilo nešto zaista teško u životu. Takođe, to što je za nas nešto teško ne znači da i drugima jeste. Ne treba svoj doživljaj meriti sa doživljajima drugih ljudi. Ukoliko patite, niste sigurni oko nekog izbora, odluka u životu ili oko nečega ne možete da se odlučite, i tada je potpuno u redu i najlekovitije potražiti pomoć terapeuta. Ako to objasnimo na plastičnom primeru shvatićete da ima smisla.

Kada nas boli zub idemo kod zubara zar ne? Možda trpimo neko vreme ali na kraju potražimo pomoć stomatologa.

Zašto onda ne bismo išli kod psihoterapeuta kada osećamo da nas emotivno nešto boli? Kao što zubar popravi zub, psihoterapeut će na sve moguće načine pokušati da vam pomogne da “popravite“ emotivne teškoće koje imate.

6. Da li sve ostaje tajna između psihoterapeuta i klijenta ?

Klijenti često umeju da postave pitanje da li će sadržaj koji su podelili na terapiji ostati između njih i terapeuta.

Naravno. Terapeut ne sme i nikada ne deli ono što mu je klijent poverio tokom seanse. Obavezuje ga etički kodeks. Vaš terapeut ne sme da prekrši ovo pravilo o poverljivosti kojim se svi vodimo.

*Izuzetak je kada je terapeut u edukaciji i pod supervizijom. U tom slučaju iz edukativnih razloga može da podeli sadržaj seanse sa svojim supervizorom i edukativnom grupom , pri čemu Vi ostajete potpuno anonimni.

Imajući supervizora psihoterapeut u edukaciji dobija nove uvide i uči o novim načinima kojima Vam može pomoći da rešite trenutni problem.

7. Kako da znam da li terapija deluje?

Ukoliko osetite olakšanje što sa nekim delite problem, nedoumicu, rasterećenje, ukoliko dobijate razumevanje i podršku onda ste na dobrom putu. Važno je naglasiti da je terapija proces koji traje, nijedan problem se ne može rešiti preko noći jer nije ni nastao preko noći. Iz tog razloga ne treba da vas obeshrabri ako možda ne ide sve tempom koji ste zamislili.

8. Zašto da prosto samo ne popijem neki lek, često pitaju klijenti?

Hajde da se na trenutak vratimo na naš primer sa zubom. Kad Vas boli zub, možete popiti lek I on će na neko vreme da smiri bol ali za dugoročno otklanjanje bola morate da posetite zubara. Isti je slučaj i sa psihičkim bolom. Lekovi mogu da pomognu da Vam bude lakše privremeno ali na kraju dana, ne rešava koren problema odnosno ono zbog čega Vas boli.

Psihoterapija pomaže da se dođe do srži problema i pomaže osobi da se ohrabri i osnaži za rešavanje problema. Ovo naravno ne znači da nikad ne postoji potreba za lekovima. Lekovi mogu biti delotvorni i nekad je i najbolje rešenje (uz konsultacije sa stručnjacima naravno) imati kombinaciju farmakoterapije i psihoterapije. Odnosno da Vam psihijatar prepiše medikamente bez obzira na to što idete na terapiju.

9. Da li je ok ako me je sramota da neke stvari ispričam terapeutu?

Potpuno je u redu i sasvim očekivano ako Vam je na početku nelagodno da neke stvari ispričate psihoterapeutu. Kod svih nas postoje teme o kojima nam nije lako da pričamo, emocije koje su za nas teške, stvari za koje kažemo da su nam problematične da priznamo čak i samima sebi a onda i terapeutu. Zato ne brinite, većina ljudi prolazi kroz ista pitanja, razmišljajući da li da potraži pomoć…

Ponekad je potrebno vreme da bi se izgradilo potpuno poverenje prema terapeutu i da bismo se osećali sigurno da pričamo o nekim temama koje su škakljive. Odnos sa teraputom se gradi i razvija. Sve što osećate je u redu i uvek možete da podelite sa Vašim terapeutom, pa čak i to da Vam je neprijatno da pričate o nekim temama. Ono što je važno jeste da negujete sebe i da ne budete strogi prema sebi.

10. Da li će me terapeut osuđivati ili misliti loše o meni?

Naravno da ne. Terapeutov posao je da Vas sasluša bez osuđivanja i da razume Vaš doživljaj i sadržaj koji mu iznosite. Dobar terapeut će Vas saslušati otvoreno, bez predrasuda i to ne samo zato što mu je to posao i zato što ”mora“, već zato što želi i voli svoj poziv. Verujem da svi mi imamo određenu dozu intuicije i umemo da osetimo da li nas naš psihoterapeut zaista iskreno sluša, prati i brine za nas. Svi mi vrlo lako umemo da prepoznamo kada nam nešto ne štima. Uglavnom se radi o neslaganju poruke koja se šalje na socijalnom i psihološkom nivou. Više o tome možete pročitati na sledećem linku. Nema lepše nagrade nego kada klijent ima poverenja u terapeuta i zaista vidi napredak, oseća se dobro sa sobom.

Imati problem nije sramota. Terapeut nije tu ni da osuđuje niti da misli “nešto loše” o Vama. Mi smo tu zbog Vas. Da uradimo sve što je u našoj moći da razumemo, pružimo podršku i pomognemo Vam da dođete do željene promene, odnosno cilja.

11. Koja je uloga psihoterapeuta u psihoterapijskom procesu?

Psihoterapeutova uloga nije da kaže klijentu šta da odluči, da li da se razvede, da otkaz ili se odseli. Psihoterapeut može davati smernice i zadatke klijentu da dođe do prave odluke kroz razgovor odnosno osvešćivanje, ali ne može odlučivati za njega jer bi to značilo da je psihoterapeut kompetentniji od klijenta za klijentov život, a to nije istina.

U suštiti, dobićete onoliko koliko uložite. Ponekad klijenti misle da će psihoterapeut obaviti sav posao za njih. Plaćate ga, zašto biste trebali još nešto uložiti?

Nažalost, psihoterapijski posao podrazumijeva da klijent radi možda čak i više od psihoterapeuta. Koliko ste spremni da budete otvoreni, iskreni, autentični, da se suočite sa nesvesnim? Od toga će zavisiti uspešnost psihoterapije.

12. Kako izgleda psihoterapija?

Psihoterapija izgleda tako što sedimo jedno naspram drugog i razgovaramo, najčešće oko sat vremena (ležanje na kauču je deo terapijske legende i danas se viđa uglavnom samo na filmu). Ono što terapijski razgovor razlikuje od razgovora sa prijateljem, strancem, ili bilo kojom drugom osobom koja je spremna da Vas sasluša je to što Vas terapeut sluša na jedan drugačiji način – dajući prostor vašim doživljajima, dozvoljavajući da se sadržaj izgovara onoliko koliko je potrebno, dijagnostifikuje, skladišti, uobličava, daje feedback, interveniše kada je potrebno i koristi pritom različite terapijske tehnike.

Psihoterapeuti su stručnjaci iz domena mentalnog zdravlja koji su prošli složeno višegodišnje obrazovanje posle završenog fakulteta, poštuju etički kodeks i članovi su neke od profesionalnih organizacija koje superviziraju njihov rad. Kvalitet i uspešnost tretmana ne zavise toliko od terapijskog modaliteta, vrste terapije, koliko od umeća terapeuta, motivisanosti klijenta i kontakta koji se među njima realizuje.

13. Kako ću znati da sam odabrao/la pravog psihoterapeuta za sebe?

Često u šali kažemo da terapeuta treba birati kao i frizera. Da li Vam se nekada desilo da ste otišli kod frizera da Vam skrati krajeve, a on je skratio više nego što ste želeli?

Slično je i sa psihoterapeutima. Nije pitanje psihoterapijskog pravca odnosno modaliteta, već senzibiliteta, koliko Vašeg toliko i terapeutovog. Kako se osećate sa Vašim terapeutom, da li se osećate sigurnim da mu možete sve reći posle nekog vremena? Da li se radujete sesijama iako se bavite teškim temama jer znate da ćete dobiti podršku, razumevanje, sigurnu luku? Ukoliko smatrate da Vam neki terapeut ne odgovara, to je bar lako, slobodno

Ukoliko se osećate slobodnim da pričate o svojim osećanjima, ukoliko se osećate prihvaćeno i sigurno u njegovom/njenom prisustvu, budite sigurni da ste odabrali pravog psihoterapeuta za sebe!

14. Ko su najbolji psihoterapeuti u Srbiji?

Najbolji psihoterapeut u Beogradu
Najbolji psihoterapeut u Novom Sadu
Najbolji psihoterapeut Online

Su samo neke od pretraga na googlu koje imaju najveći broj poseta.
Da li zaista postoji najbolji psihoterapeut u Beogradu?
Kako definišete najboljeg psihoterapeuta?
Najbolju terapiju?
Ni jedna teorija ili tehnika iz određenog psihoterapeutskog pravca ne drži monopol.
U zavisnosti od određenog konteksta, kada, gde, kako i sa kim, terapeuti koji rade sa Vama bila to online terapija ili na licu mesta koriste višestruke pristupe, tehnike koje se lično za Vas mogu pokazati korisnim a za nekoga drugog nekorisnim ili manje korisnim ukoliko nam nešto “ne legne”.
Ono na šta treba da obratite pažnju kada tražite najboljeg psihoterapeuta jeste da kada guglate najbolji terapeut razmislite:

Šta za mene znači najbolji psihoterapeut u Beogradu?
Kako razlikujem najboljeg od onog dobrog ?
Šta je potrebno da najbolji terapeut poseduje da bih ga prepoznala/o kao takvog?

Možda biste mogli da se vodite sledećim pitanjima:

Da li osećate da možete razgovarati sa Vašim tereapeutom?
Da li osećate da možete biti iskreni u procesu psihoterapije?
Ako je odgovor ne, šta Vam nedostaje kod Vašeg psihoterapeuta?
Da li vam se čini da Vas Vaš terapeut prihvata?
Da li je Vaš terapeut dobar slušalac?
Da li se osećate kao da Vaš terapeut zaista razume kako se osećate?
Da li se osećate sigurnim sa Vašim psihoterapeutom?
Kakva su Vam iskustva u psihoterapiji?

Ono što moramo reći i volimo reći jeste da ne postoji najbolji psihoterapeut koji će da odgovara svima. Volimo da se našalimo i kažemo da su psihoterapeuti kao i frizeri, ili sportski treneri pre svega ljudi.

Dakle mi smo ljudi sa svim svojim manama i vrlinama. Ali smo posvetili svoj život edukaciji, prošli smo i prolazimo sate i sate lične psihoterapije, jer kako bismo se i usudili da budemo nekome terapeut da nismo to i sami prošli. Učili smo da pomognemo Vama sa svim našim iskustvom i znanjem a isto tako smo se i sami borili sa sopstvenim “demonima“ na ličnoj psihoterapiji. Naš lični i edukativni razvoj nije stao i dalje imamo supervizije sa našim edukatorima, imamo svoje lične psihoterapeute i dalje radimo na sebi. To je možda ono bitno što biste mogli da pitate Vašeg psihoterapeuta. Da li radi na sebi? Meni bi to bilo bitno pri traženju terapeuta, ne znači da će i Vama.
Ali eto osećam se slobodnom da podelim svoje mišljenje.

Mi psihoterapeuti smo se edukovali da bismo danas u radu sa Vama bili nepristrasni, da biste se Vi osećali sigurno, da biste mogli da nam kažete Vaše najdublje tajne i sve što Vas tišti. Ili samo želite da Vas neko sasluša. Šta god da je razlog, tu smo.

Kako ćete znati da li Vam psihoterapeut odgovara i da li je on najbolji psihoterapeut za anksioznost, za depresiju za ili bilo koju temu sa kojom dolazite?

Prosto.
Pratite kako se osećate. Da li je to neko kome možete reći sve?
Da li Vam nešto nedostaje u odnosu na sesiji?
Možda ne možete da se opustite?
Ukoliko je odgovor da, odnosno nije Vam prijatno na terapiji, nemate osećaj da možete da se opustite, niste stvorili konekciju sa Vašim terapeutom recite to otvoreno i direktno, ukoliko osećate da možete. Recite da želite da probate sa nekim drugim. Uvek volimo da se vratimo na to da Vam je slično i sa frizerom. Ako ste otišli da Vam skrati krajeve a on je skratio više kose nego što ste želeli, nikada više nećete ići kod njega jer nije neko ko je čuo šta želite. Ili jednostavno niste kliknuli sa Vašim terapeutom. Iako ste dobili preporuku da je to najbolji psihoterapeut u gradu.
Morate da kliknete sa svojim terapeutom da bi se stvorila konekcija i siguran prostor.
Kao što kliknete sa novim ljudima koje upoznate.
Pratite svoj unutrašnji osećaj i verujte mu.

Tako ćete naći najboljeg terapeuta u Beogradu, najboljeg terapeuta u Novom Sadu, najboljeg psihoterapeuta u Inđiji ili bilo kom drugom mestu.

15. Da li će me psihoterapija promeniti kao osobu?

Cilj psihoterapije nije i ne može biti promena Vašeg bića. Važno je znati da su ponašanja ta koja su podložna promeni i da upravo pogrešno naučeni obrasci ponašanja mogu da utiču na loš kvalitet života. Zato imajte na umu da je ponašanja moguće promeniti a da Vaša ličnost ostane ista, samo osnažena, bolja verzija. Psihoterapija jača zdrave obrasce ponašanja.

16. Da li moj progres na psihoterapiji zavisi samo od terapeuta?

Psihoterapijski rad ne zavisi samo od terapeuta – zavisi i od rešenosti klijenta da radi na svojoj promeni. I terapeut i klijent imaju aktivnu ulogu u procesu, terapeut je tu da svojim razumevanjem, stručnim znanjem, sopstvenim veštinama, omogući klijentu da što lakše svojim zalaganjem dođe do ciljanog rezultata. Zato nije moguće dati precizan odgovor ni koliko će terapija trajati, ni kakav će biti rezultat. Bitno je da klijent zna da ishod terapije zavisi i od njegove želje za promenom i od njegovog nastojanja da se promeni.

17. Osećam da sam postigao maksimum sa svojim terapeutom ili terapijskim pravcem. Treba mi promena, da li je to u redu?

Naravno. Posle par godina rada može Vam se desiti da osećate zasićenje ili da osećate da Vam treba promena. I to je sasvim u redu. Slobodno to podelite sa svojim terapeutom. Svaki terapeut koji poštuje etički i moralni kodeks, koji i sam ima svog psihoterapeuta, ima superviziju, interviziju i radi na sebi shvatiće to onako kako ste to rekli. Treba Vam promena. Neće biti ni ljut, ni povređen jer je on tu pre svega zbog Vas. Ako Vi osećate da Vam treba promena i da želite da promenite možda i psihoterapijski pravac podržaće Vas. Nije svaki terapijski pravac svemoguć, niti morate večno da idete kod istog terapeuta.

Pitanja u vezi sa našim uslugama

1. Kako zakazati prvu seansu?

Preporuka je lično se obratiti psihoterapeutu, na dostupan broj telefona. U direktnom kontaktu, i klijent i psihoterapeut su u prilici da se precizno dogovore oko termina koji će oboma najviše odgovarati. Nije preporučljivo obraćati se u ime drugih lica. Prvi kontakt je i prvi korak čitavog psihoterapijskog procesa.

2. Otkazivanje seanse?

Moguće je otkazati seansu ali je važno obavestiti psihoterapeuta što je moguće ranije, najkasnije 48h pre zakazane sesije. Ukoliko otkažete kasnije od 48h, sesija se naplaćuje kao da je održana. Sem naravno ukoliko je u pitanju viša sila, smrt, bolest itd.

Kada se ne pojavite na sesiji to utiče ne samo na Vas nego i na nas terapeute koji dolazimo u prostor u dogovoreno vreme samo zbog Vas, a zatim utiče i na druge klijente koji su možda želeli da dođu u određenom terminu ali nisu mogli jer je termin već bio zakazan i rezervisan za Vas.

Ukoliko se samo ne pojavite a niste nas obavestili na vreme imajte u vidu da uvek postoji lista čekanja ili klijenti sa kliničkom hitnošću koji su mogli da iskoriste vremenski slot, ali zbog neblagovremenosti Vašeg javljanja taj slot ostaje prazan. Ukoliko se javite 48h pre zakazanog termina da ne možete da dođete na sesiju, samo nam javite koji sledeći termin Vam odgovara i bez problema ćemo ga zakazati. To i nama ostavlja mogućnost da primimo nekoga drugog u Vašem terminu.

Neke privatne prakse imaju 24h ili 72h politiku otkazivanja, mi se držimo čvrsto politike otkazivanja od 48h

3. Koliko dugo traje terapeutska sesija?

Individualna sesija traje 45 minuta. Poslednjih 10 ak minuta sesije bude trenutaka da pričamo o progresu koji ste napravili, kako se se osećali, da li ima nešto što Vas je posebno pogodilo u toku seanse, da li Vam nešto nije prijalo ili Vam je nešto posebno prijalo. Često se u toku terapije pojavi i tema kojom biste hteli više da se pozabavite a na koju niste trenutno spremni. Partnerska terapija traje 60 minuta odnosno sat vremena.

4. Da li popunjavam nešto kada dođem kod Vas i koje podatke dajem?

Dajte Vaše osnovne podatke i popunjavate osnovni upitnik o tome kako spavate, jedete, da li ste već bili na psihoterapiji, da li idete kod psihijatra, uzimate trenutno neke lekove koji mogu uticati na Vaše raspoloženje i sl.

5. Ukoliko idem i kod psihijatra da li treba da donosim dokumentaciju?

DA.

Ukoliko idete kod psihijatra i odlučili ste se da krenete i na terapiju ili Vam je Vaš psihijatar preporučio da idete na psihoterapiju bitno je da donesete Vašu dokumentaciju.

Dolazak kod terapeuta ne znači prestanak odlaska kod psihijatra sve dok to Vaš psihijatar ne napiše.
Ali o svemu ovome će Vas Vaš terapeut pitati kada budete pozvali da zakažete sesiju.

Razlog zašto se donosi dokumentacija jeste da bi terapeut znao oko čega da bude posebno obazriv, da li postoje neke teme kojima biste se bavili a na određenoj ste medikamentnoj terapiji koja može da utiče na Vaše raspoloženje, san, apetit.

Postavite nam pitanje

Ukoliko niste uspeli da pronađete odgovor na Vaše pitanje među “Često postavljenim pitanjima” slobodno nam pošaljite Vaše.