Šta je Ego stanje Roditelj?

 

Kada pišemo reč roditelj malim slovom misli se na naše roditelje, a kada pišemo reč Roditelj sa velikim slovom misli se na Ego stanje Roditelj. 

Na sreću ili nesreću, roditelji služe kao modeli koji se utiskuju u nas dok smo još deca. Ego stanje Roditelja čine usvojeni stavovi i ponašanja svih značajnih drugih, emocionalno značajnih ljudi koji su nam služili kao roditeljska figura dok smo bili deca. Za osobu se kaže da je u ego stanju Roditelja kada se ponaša, misli i oseća na način koji je nekritički kopirala od svojih roditelja ili roditeljskih figura. Bern je za ego stanje Roditelja govorio da je pozajmljeno. Stručnim jezikom rečeno, sadržaj ego stanja Roditelja je osoba u detinjstvu inkorporirala ( ili introjektovala kako mi TA analitičari voilmo to da kažemo) od roditelja i drugih značajnih figura autoriteta.

 

 

Dok odrastamo moramo imati na umu da i naši roditelji imaju u sebi ego stanje Roditelja, Odraslog i Deteta. U nekim momentima roditelji se prema nama ponašaju kao što su se njihovi roditelji ponašali prema njima, morališu, kažnjavaju, gunđaju, ignorišu. U drugim momentima rezonuju na osnovu aktuelnih objektivnih činjenica i tada su u ego stanju Odraslog, ili koriste ponašanje iz svog detinjstva sa nama, povlače se, kukaju, žale se, smeju se svemu, pa čak i ozbiljnim problemima, manipulišu i slično. Tada koriste svoje ego stanje Deteta, odnosno kažemo da su u Detetu.

Dakle svako od nas ima tri ego stanja, Roditelj, Odrasli, Dete.

Ako se npr. moj otac zove Marinko a majka Ana moramo biti svesni da i oni imaju sva tri ego stanja Roditelj, Odrasli, Dete.

I sada ako moj otac Marinko ima majku Anku a oca Dušana (moji baka i deka)  i dadilju Sanju sa kojom je odrastao dok sa druge strane

moja mama Ana ima majku Natašu a oca Dejana (moji baka i deka ) možemo to i plastično objasniti kroz sledeći crtež:

 

 

Kada je tata Marinko ili moja mama Ana u ego stanju Roditelja uglavnom je to Roditelj (ego stanje) njihovih pravih roditelja odnosno mojih baka i deka.

Tata Marinko je sadržaj svoga ego stanja Roditelja ispunio porukama koje je dobijao od svojih roditelja i svoje dadilje. Dakle tata Marinko je svoje ego stanje Roditelj formirao slušajući poruke od svojih roditelja Dušana i Anke i dadilje Sanje.

Mama Ana je svoje ego stanje Roditelja ispunila sadržajem i porukama koje su upućivali njeni roditelji Dejan i Nataša.

Tako dolazimo do toga da je moje ego stanje Roditelja ispunjeno porukama tate Marinka i mame Ane i svim porukama koje su oni dobijali od bitnih osoba.

Ako se pitate zašto je dadilja Sanja bitna u svemu ovome?

Zato što sve one poruke koje dobijamo kada smo mali, svako smeš i ne smeš, trebaš, moraš ne znači da su proistekli od naših roditelja, nego od bilo koje osobe iz našeg detinjstva koju smo smatrali autoritetom. Ako je tata Marinko slušao poruke šta sme i ne sme, šta treba i ne treba, kako nešto mora ili ne mora od svoje majke, dadilje i oca on je stvorio određena uverenja o sebi, svetu koji ga okružuje na osnovu sadržaja koji je dobijao kao mali. Samim tim dok sam ja odrastala isti taj tata Marinko je i meni preneo poruke koje je on slušao u svom detinjstvu a one mogu biti razne:

• Ne veruj ljudima
• Kada nešto neko traži od tebe očekuje nešto za uzvrat
• Ljudi su u biti dobri
• Ljudi su u biti pokvareni
• Da bi nešto postigao moraš biti najbolji
• Ništa ne možeš postići bez napornog rada
• Moraš shvatiti da smo svi u životu sami
• Možeš se samo na sebe osloniti
• Moraš biti jaka, jak 

 

Osoba u odraslom dobu sama kreira nešto od sadržaja Roditelja od svih tih poruka koje je dobijala dok je odrastala. To se dešava kada odlučimo koji je najbolji način da radimo stvari, koristeći Odraslog, ali zatim taj obrazac ponašanja i mišljenja prebacimo u Roditelja, tako da ga doživljavamo automatski kaže Bern. Verujem da zvuči komplikovano, ali kada budete u procesu terapije, sve ćemo Vam lepo i slikovito objasniti na Vašem primeru, a zatim ćete i sami moći da pravite svoju matricu uverenja sa sadržajima i da dopisujete sve ono što ste pokupili od Vama bitnih osoba tokom odrastanja.

Evo jedan plastičan primer:

Kao i većina ljudi kada uči da vozi, kada počnemo da učimo da upravljamo vozilom potrebno nam je da svu pažnju ovde i sada usresredimo na upravljanje. Ali kada se u tome izveštimo, osećamo se dobro za volanom, znamo i pravila počinjemo da vozimo po takozvanom automatizmu i ne razmišljamo svesno kako se menjaju brzine na koju stranu ćemo okrenuti volan itd. Zato kažemo da je naša pažnja ovde i sada ( Odrasli) slobodna da se bolje usresredi na put. Taj proces memorisanja novog materijala u Roditelju važi ne samo za veštine već i za uverenja i iskaze o sebi kao i osećanja koja ih prate.

Važno je napomenuti da u realnosti skoro svako pokazuje nekoliko različitih ego stanja Roditelja iz jednostavnog razloga što svako u detinjstvu usvoji materijal od nekoliko roditeljskih figura, a potom može i sam da doda neki novi material u Roditelja.

Koliko često reagujemo iz Ego Stanja Roditelja?

Na isti način kao što ste zapisali kako ste se osećali, mislili i ponašali kada ste se nalazili u Ego Stanju Deteta možete zapisati svaki put kada ste bili u ego stanju Roditelja.

Misli Roditelja najlakše možete otkriti tako što ćete se zapitati: Kada uradim nešto šta čujem da mi mama i tata govore u glavi? Možda taj glas pripada i nekome drugome, tetki, ujaku, baki, deki.

Proverite dali ste u situacijama kada ste bili u Roditelju kopirali ponašanja, misli i osećanja svojih pravih roditelja ili rodteljskih figura (baka, tetka, ujak) Verovatno ćete lako otkriti konkretnu osobu koju ste kopirali u nekoj situaciji odnosto da ste se poneli u neko segmentu baš kao ona.

Transakcije iz roditelja naročito su uočljie u podizanju dece

 

Marko je podnosio žestoko šibanje kaišem kada bi ga otac kažnjavao. Zakleo se sebi da nikada neće udariti svoje dete kao što je to činio njegov otac sa njim. Čak je često ponavljao čuvenu rečenicu Duška Radovića: “Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas”, aludirajući da će biti drugačiji otac kada bude imao svoje dete. Ipak kada je dobio prvog sina, činilo mu se “prirodno” da ga istuče kad god bi se njegov sin loše ponašao. Bilo je potrebno da radi na sebi i da sagleda informacije iz ego stanja Odraslog preispitujući batine da bi modifikovao ponašanje iz svog ego stanja Roditelja.

 

Marijina mama se retko obraćala lekaru za savet kada bi njena deca bila bolesna. Marija se seća da kada je bila mala i imala gripu maka bi joj pripremala čaj i griz. Kada je Marija dobila bebu i beba dobila temperaturu, Marija joj je dala čaj na flašicu nije ni pomišljala da dete odvede kod lekara. 

 

 

Osim što kopiramo način odgajanja dece, od svojih roditelja usvajamo i telesne poze, stavove, gestove rukama, nogama i mnoge oblike telesnog govora. Zamislite:

 

• Ženu koja stoji sa rukama na bokovima i viče na nekoga baš onako kao je to činila njena majka
• Muškarca kako preteći podiže prst kao što je to činio njegov otac
• Ženu koja podiže bradu, sleže ramenima i kaže Mnogo ste mi smešni kao što je to činila njena majka
• Ženu koja sprema za slavu i kaže deci ne diraj hranu dok gosti ne dođu ( čime šalje poruku deci gosti su bitniji od Vas) isto kao što je njena majka govorila
• Muškarca koji klimanjem glave izražava podršku za nešto ne izgovarajući slažem se naglas, baš kao što je njegova majka činila

Svi mi usvajamo način na koji su naši roditelji govorili o nekim stvarima

Kada odrastemo koristimo te Roditeljske poruke:

• Treba, ne treba, mora, ne mora da bi preneli sopstvenu ideju neophodnosti kao npr.
• Moraš držati sve na svom mestu da bi znao gde ti šta stoji
• Čizma glavu čuva a šubara je krasi
• Slojevito se obuci napolju je hladno
• Nemoj piti hladne vode posle treninga
• Ili nezainteresoano baš onako kao su bili naši roditelji možemo slati iste te poruke svojoj deci
• Radi šta god želiš dušo
• Baš me briga to je tvoja stvar
• Radi kako misliš da treba ni meni niko ništa nije branio

Da li ste znali da i u braku često nesvesno igramo takozvane igre sa našim partnerom?

A to su ustvari igre naših roditelja

Mlada žena koja sa svojim partnerom ili partnericom igra igru: “Da nije bilo tebe” u sličnom stilu kao što je to činila njena majka okrivljujući partnera ili partnericu za svoj slab uspeh u poslu iako je zapravo možda nedovoljno odvažna. 

Direktor u nekoj firmi može igrati igru: “Došao si mi na zicer đubre”, kao što je njegov otac igrao sa njim, čekajući da drugi pogreše kako bi sa punim pravom eksplodirao. 

 

Neke roditeljske poruke su i ohrabrujuće i pozitivne a neke su negativne:

• Ako ne uspeš iz prve, pokušaj ponovo
• Dobro razmišljaš iskoristi to u životu
• Nikada ne znaš ako ne pokušaš
• Važno je učestvovati
• Sam si sebi zakuvao sad se izvuci iz situacije
• Gubi se 
• Dosadan si sa tim pitanjima
• Reši to sam, ne možeš očekivati da ti ja uvek rešim probleme
• A kako je to moj problem?

 

Kako kao deca nismo rođeni sa unutrašnjom cenzurom ako tako možemo da je nazovemo, naša svesnost o svetu oko nas potiče iz transakcija roditelja. Učimo da cenimo ono što cene naši roditelji. Ako naši roditelji cene materijalno, vrlo je verovatno da ćemo i mi ceniti.