Psihološko Testiranje
Psihološka Testiranja
PSIHOLOŠKA PROCENA ODRASLIH
- Kompletna baterija testova
- Intelektualne sposobnosti
- Struktura ličnosti i njen nivo organizacije i funkcionisanja
- Procena psihopatologije
- Procena kapaciteta i spremnosti za psihoterapijski tretman
Kada se govori o psihološkom testiranju odnosno kliničkoj proceni, obično u glavi imamo silku tone papira i zaokruživanja odgovora, što donekle odražava suštinu procesa kada spomonjemo kliničku procenu ali ne u potpunosti.
Svako psihološko testiranje može se grubo podeliti na tri osnovne celine: psihodijagnostički intervju, testove sposobnosti (inteligencije) i testove ličnosti.
Psihodijagnostički intervju predstavlja vođeni razgovor između kliničkog psihologa i klijenta. Struktura ovog intervjua je unapred određena i obično podrazumeva uzimanje osnovnih podataka, takozvanu anamnezu, kao i omogućavanje našem psihologu da dobije uvid u problematiku klijenta, odnosno šta je razlog samog dolaska na kliničku procenu.
U poređenju sa terapijskim intervjuom, razlika je u tome što psihodijagnostički intervju ima za cilj da pruži važne informacije za dalji terapijski tertman, dok terapijski intervju teži tome da klijent dobije bolje razumevanje samog sebe.
Pitanja koja se postavljaju tokom psihodijagnostičkog intervjua često mogu delovati intruzivno jer obuhvataju širok spektar životnih iskustava i načina funkcionisanja osobe koja se testira.
Slažemo se i da psihodijagnostički intervju ume biti vrlo intimno iskustvo za klijenta.
Svesni smo da nije prijatno nekome ispričati ceo svoj život i šta Vas muči, ali imajte na umu da smo mi kao klinički psiholozi tu za Vas. Sve što radimo od testova i procena je da biste dobili širu ili precizniju sliku o tome šta se dešava i da biste na osnovu iste mogli da preduzmete dalje karake.
Psihološka procena se sastoji od intervijua koji klinički psiholog obavlja sa klijentom i psiholoških testova. Postoje razne vrste psiholoških testova koji se koriste tokom rada i oni pomažu da na što pouzdaniji način izmerimo određene psihološke pojave.
Npr. postoje testovi kojima se meri inteligencija , određene crte ličnosti , eventualno postojanje neke ozbiljnije psihopatologije , oštećenje kognitivnih funkcija.
Koji će se test koristiti zavisi od potrebe klijenta tj. svrhe psihološkog testiranja. Psihološko testiranje se može zahtevati iz različitih razloga i od strane različitih stručnjaka.
Psihološko testiranje može biti potrebno i na zahtev psihoterapeuta, često kao deo procene klijentovih potreba i trenutnog stanja. Psihoterapeuti koriste psihološko testiranje kako bi bolje razumeli emocionalne, mentalne i ponašajne obrasce svojih klijenata, što im pomaže u prilagođavanju terapije i pružanju efikasnije podrške, ili kao smernicu da li je potrebno uvesti farmakoterapiju i predložiti klijentu konsultacije sa psihijatrom.
Uvođenje psiholoških testova u terapijski proces omogućava dublje uvide u klijentovu ličnost, istoriju, kao i specifične izazove s kojima se suočava.
Takođe, ovo omogućava praćenje napretka tokom terapije i prilagođavanje terapijskog plana prema potrebama klijenta. Terapeuti često koriste psihološke testove kao korisno sredstvo za produbljivanje i oblikovanje terapijskog odnosa, a istovremeno pružajući klijentima dodatni alat za samorazumevanje i razvoj.
Klijent može sam zatražiti kliničku procenu iz više razloga. Ukoliko osetiti emocionalne ili mentalne tegobe koje želi da razume ili reši, kao što su depresija, anksioznost, ili problemi sa emocionalnom regulacijom. Traženje kliničke procene može biti korak ka pronalaženju odgovarajuće podrške i tretmana za te probleme.
Klijenti često traže kliničku procenu kako bi dobili bolje razumevanje svoje ličnosti, ponašanja ili interakcija sa drugima. Ovo može biti posebno korisno u kontekstu ličnog razvoja ili u cilju poboljšanja interpersonalnih veština.
Takođe, klijenti mogu tražiti kliničku procenu radi utvrđivanja postojanja određenih poremećaja ličnosti, raspoloženja ili anksioznosti. Ova procena može im pomoći da razumeju svoje stanje i pruži im smernice za dalje korake ka poboljšanju mentalnog zdravlja.
U svakom slučaju, klijentova sposobnost da sam zatraži kliničku procenu odražava se na sve većem naglasku na samosvest i brizi o mentalnom zdravlju. Ova inicijativa omogućava klijentima da preuzmu kontrolu nad svojim blagostanjem i aktivno rade na rešavanju svojih izazova i ostvarivanju emocionalnog i psihičkog blagostanja.
Psihijatri ga mogu tražiti radi kliničke procene, neurolozi radi utvrđivanja stepena moždanog oštećenja putem neuropsiholoških testova.
Sudski organi mogu zahtevati testiranje u određenim postupcima, kao što je razvod braka, dok poslodavci često koriste psihološke testove u procesu profesionalne selekcije.
Takođe, klijenti mogu sami zatražiti testiranje radi bolje profesionalne orijentacije. Ove različite svrhe i zahtevi oblikuju raznolikost pristupa i konteksta u kojem se psihološko testiranje primenjuje.
PSIHOLOŠKA PROCENA ADOLESCENATA
- Kompletna baterija testova
- Intelektualne sposobnosti
- Adolescentna kriza
- Strukturalne razvojne tendencije
- Procena aktuelne psihopatologije
Pitanja poput “Zašto sam ovde?“, “Čemu služi ovo?” i “Zašto bih ja trebao/la da radim ovo sada?” postaju posebno izražena u interakciji između psihologa i adolescenata, posebno kada je reč o psihološkom testiranju. Često se dešava da adolescenti ne dolaze samoinicijativno po pomoć, već su dovedeni od strane roditelja ili drugih autoriteta, što može uticati na njihovu percepciju i motivaciju u vezi sa procesom kliničke procene, što je i razumljivo.
Sam proces testiranja može delovati nametnuto adolescentima, što dodatno otežava njihovu motivaciju i saradljivost.
Ovo može dovesti do izražene nemotivisanosti, otpora i defanzivnosti tokom testiranja i to je u redu.
Adolescencija je period života koji je već po sebi karakterizovan potrebom za samostalnošću i autonomijom, pa nametnuto testiranje može izazvati dodatnu tenziju između želje za nezavisnošću i osećaja prisile.
U procesu testiranja adolescenata, važno je da psiholozi budu senzitivni prema njihovim potrebama, emocijama i pitanjima i naš tim se zaista trudi da naši klijenti a posebno adolescenti to i osete.
Trudimo se da im jasno objasnimo svrhu testiranja i procesa, kao i da osiguramo da imaju prostora da izraze svoje misli, brige i nedoumice. Razvijanje atmosfere otvorenosti, razumevanja i podrške može pomoći u prevazilaženju otpora i defanzivnosti adolescenata tokom psihološkog testiranja, doprinoseći tako kvalitetnijoj proceni i podršci njihovom emocionalnom i psihološkom razvoju.
KAKO IZGLEDA PROCES PSIHOLOŠKOG TESTIRANJA ODNOSNO KLINIČKE PROCENE?
Psihološko testiranje je kompleksan proces koji zahteva punu angažovanost ispitanika. Na osnovu različitih indikatora, klinički psiholog formira svoj nalaz i mišljenje. To uključuje detaljan opis trenutne testovne efikasnosti, odnosno procenu nivoa intelektualnog funkcionisanja, kao i analizu karakteristika ličnosti. Kroz testiranje se pruža uvid u različite aspekte mentalnog i emocionalnog stanja ispitanika.
Važno je napomenuti da psihološko testiranje može biti zahtevno i dugotrajno naravno u zavisnosti od vrste traženih testova, zahtevajući visok stepen fokusiranosti i koncentracije. Iz tog razloga, testiranje se ponekad sprovodi u dva susreta kako bi se osiguralo da se ispitanik ne preoptereti i da se obezbedi adekvatna analiza rezultata.
Kroz ovaj proces, psiholog kombinuje informacije dobijene iz testova sa posmatranjem i interakcijom sa ispitanikom kako bi stvorio sveobuhvatan uvid u njihovo mentalno stanje i funkcionisanje.
Na kraju, psiholog iznosi zaključke i preporuke zasnovane na testovima i celokupnoj proceni, pružajući osnovu za dalje razumevanje interevencije u cilju mentalnog zdravlja i blagostanja ispitanika.
Psihološku procenu trenutno radimo u Beogradu, Amsterdamu i Berlinu.
Prilikom testiranja, važno je biti odmoran i dobro naspavan kako biste mogli pružiti svoj maksimum. Samo testiranje zahteva koncentraciju i intelektualni napor, u smislu da pratite šta Vam klinički psiholog govori, šta Vas pita.
Važno je istaći da nikako ne treba uzimati tablete za smirenje ili anksiolitike bez konsultacije sa stručnjakom. Iako ovi lekovi mogu smanjiti anksioznost, istovremeno mogu usporiti procese razmišljanja i otežati rešavanje problema.
Takođe, treba izbegavati konzumiranje alkohola pre testiranja, jer alkohol može umanjiti jasnoću uma, pružiti lažan osećaj sigurnosti i privremeno ometati normalne funkcije mozga. Stoga, važno je biti u optimalnom stanju uma i tela kako biste najbolje iskoristili priliku tokom testiranja.
Klinička procena
Beograd Psihološko testiranje odraslih
Beograd Klinička procena adolescenata
Beograd Test inteligencije
Tipovi psiholoških testova koji postoje:
- Dijagnosticka procena licnosti
- Za tuđu negu i pomoć
- Testovi za invalidsku penziju
- Test intelektualne sposobnosti
- Test radne sposobnosti
- IQ testiranje dece i odraslih
- Adolescentna kriza
News Letter
Sign up to receive the latest posts from us