PSIHOTERAPEUT PREPORUKA
Je jedna od najčešće pretraživanih rečenica poslednjih godinu dana….
Kako izabrati terapeua?
Iako postoje brojni pristupi u individualnom savetovanju kao i savetovanju za parove ovde ćete naći sve što možete da očekujete kada radite sa nekim od naših terapeuta. Ukoliko smo nešto propustili, pišite nam, odgovorićemo na sva Vaša pitanja.
Kako izabrati pravi psihoterapeutski pravac?
Preporuke na netu kažu da uvek treba probati nekoliko psihoterapeutskih pravaca, odnosno terapeuta kako biste našli odgovarajućeg. Slažemo se da to zaista zvuči naporno ali verujemo da je jedan i od načina da ustvari osvestite šta Vam je potrebno da biste se osećali dobro na terapiji.
Ono što često ume da zbuni jeste kako to da psiholog nije isto što i psihoterapeut. Psiholog je osoba koja je završila fakultet iz psihologije i uglavnom radi sa mentalno zdravim ljudima.
Psiholozi su često angažovani u školama, vrtićima, zabavištu, raznim edukativnim ustanovama, zdravstvenim ustanovama kao podrška. Šta to znači? To znači da nam mogu pomoći ukoliko smo u nekoj krizi ili imamo neki problem, davanjem psiholoških saveta, rađenjem psiholoških testova i procena, što pomaže da saznamo kakvo je naše mentalno stanje.
Psiholog i psihoterapeut nisu isto
Kako psiholog nije psihoterapeut? Zato što ako su psiholozi ne znači da su prošli prošli psihoterapeutsku edukaciju. Edukacija iz psihoterapije pored završenog fakulteta psihologije traje najmanje četiri godine a može trajati i sedam ili deset godina u zavisnosti od specijalizacije. Edukaciju iz psihoterapije mogu završiti psiholozi, lekari, pedagozi, sociolozi, defektolozi, socijalni radnici ili osobe koje poseduju diplomu osnovnih studija neke druge humanističke profesije. Kada osoba završi osnovne studije određenog fakulteta upisuje se edukacija iz psihoterapije.
Zablude koje se mogu pročitati na internetu, pretražujući teme vezane za psihoterapeute su:
- Čovek je sam sebi najbolji psiholog
- Terapiju mogu da rade samo doktori za psihu odnosno psihijatri
- Šta ima loše da podele imena pacijenata pa ne rade u tajnosti
- Psiholozi ne leče nego šalju psihijatrima testove da ih on leči
- Čovek možda može biti sam sebi najbolji psiholog, ali ne i psihoterapeut, jer psiholog i psihoterapeut nisu isto
- Terapiju nikako ne mogu da rade psihijatri, nego psihoterapeuti jer je to zasebna edukacija koja nema veze sa psihijatrijom
- Psihoterapeuti sve razgovore drže u tajnosti i ne dele ih ni sa kim na kafi jer su obavezani etičkim načelima profesije
- Psiholozi će dati preporuku ukoliko smatraju da je na osnovu određenog testa koji je osoba radila potrebno da ista ode kod psihoterapeuta ili psihijatra ali nikada neće lično poslati trećem licu Vaše podatke.
- Uvek imate izbor da kažete ne.
Preporuka za terapeuta
Dalje u tekstu ćemo dati određene smernice koje će Vam možda pomoći da se odlučite za određeni terapeutski pravac ili terapeuta. Nekada preporuka koju dobijemo za nekog terapeuta može biti pravi pogodak a nekada promašaj. Zašto je to tako? Jer smo svi mi različiti i svima odgovaraju različiti terapeuti. Kao što se okružujemo sa različitim ljudima u svom životu, bitne su nam različite stvari, tako ćemo verovatno tražiti to nešto što nama lično odgovara kod određenog psihoterapeuta koliko god da je terapeut edukovan, prijatan, ulaže u sebe. Prosto, moramo da “kliknemo”.
Bitno je naglasiti da nekada nije toliko bitan pravac koliko je bitan rad sa određenim terapeutom. Uzmimo na primer doktora endokrinologije. Imamo staru školu doktora kao i novu školu. Imamo endokrinologe koji su se školovali Van zemlje. Na koji način su se edukovali, koje škole praktikuju i da li prate istraživanja ili se drže starih knjiga ne možemo da znamo.
Ono što možemo da znamo jeste da li nam je pogođena prava doza leka, da li se osećamo dobro, da li nam je lekar prijatan? Da li se koristi stručnim izrazima koje ne razumemo i posle svake druge rečenice moramo da ga pitamo da nam prevede šta to tačno znači?
Slično je i sa psihoterapeutskim pravcima. Ne možemo znati na koji način će određeni terapeut da primenjuje i integriše stečeno znanje, da li određene vežbe koristi iz recimo Transakcione Analize ili Geštalta, KBTa i REBT-a, da li je završio više edukacija pa koristi integrativni pristup kombinovanjem zanja ili je završio integrativni psihoterapeutski pravac. Naravno, možemo uvek da pitamo, ali koliko ćemo zaista u stvarnosti kada se nađemo “anfas” sa svojim terapeutom znati da li je pitanje koje name je postavio iz ovog ili onog psihoterapijskog pravca? Koliko nam je to u stvari onda zaista bitno koji je pravac a koliko nam je bitno da se osećamo sigurno i dobro sa svojim terapeutom?
Pratite unutrašnji osećaj….
- Najbolji psihoterapeut u Beogradu
- Najbolji psihoterapeut u Novom Sadu
- Najbolji psihoterapeut Online
- Psihoterapeut Zagreb
- Psihoterapeut Split
Su samo neke od pretraga na googlu koje imaju najveći broj poseta.
Da li zaista postoji najbolji psihoterapeut u Beogradu?
Kako definišete najboljeg psihoterapeuta?
Najbolju terapiju?
Ni jedna teorija ili tehnika iz određenog psihoterapeutskog pravca ne drži monopol.
U zavisnosti od određenog konteksta, kada, gde, kako i sa kim, terapeuti koji rade sa Vama bila to online terapija ili na licu mesta koriste višestruke pristupe, tehnike koje se lično za Vas mogu pokazati korisnim a za nekoga drugog nekorisnim ili manje korisnim ukoliko nam nešto “ne legne”.
Ono na šta treba da obratite pažnju kada tražite najboljeg psihoterapeuta jeste da kada guglate najbolji terapeut razmislite:
Šta za mene znači najbolji psihoterapeut u Beogradu?
Kako razlikujem najboljeg od onog dobrog ?
Šta je potrebno da najbolji terapeut poseduje da bih ga prepoznala/o kao takvog?
Možda biste mogli da se vodite sledećim pitanjima:
- Da li osećate da možete razgovarati sa Vašim tereapeutom?
- Da li osećate da možete biti iskreni u procesu psihoterapije?
- Ako je odgovor ne, šta Vam nedostaje kod Vašeg psihoterapeuta?
- Da li vam se čini da Vas Vaš terapeut prihvata?
- Da li je Vaš terapeut dobar slušalac?
- Da li se osećate kao da Vaš terapeut zaista razume kako se osećate?
- Da li se osećate sigurnim sa Vašim psihoterapeutom?
- Kakva su Vam iskustva u psihoterapiji?
Ono što moramo reći i volimo reći jeste da ne postoji najbolji psihoterapeut koji će da odgovara svima. Volimo da se našalimo i kažemo da su psihoterapeuti kao i frizeri ili bilo koje druge profesije, pre svega ljudi.
Dakle mi smo ljudi sa svim svojim manama i vrlinama. Ali smo posvetili svoj život edukaciji, prošli smo i prolazimo sate i sate lične psihoterapije, jer kako bismo se i usudili da budemo nekome terapeut da nismo to i sami prošli. Učili smo da pomognemo Vama sa svim našim iskustvom i znanjem a isto tako smo se i sami borili sa sopstvenim “demonima“ na ličnoj psihoterapiji. Naš lični i edukativni razvoj nije stao i dalje imamo supervizije sa našim edukatorima, imamo svoje lične psihoterapeute i dalje radimo na sebi. To je možda ono bitno što biste mogli da pitate Vašeg psihoterapeuta. Da li radi na sebi? Meni bi to bilo bitno pri traženju terapeuta ali ne znači da će i Vama.
Ali eto osećam se slobodnom da podelim svoje mišljenje.
Mi psihoterapeuti smo se edukovali da bismo danas u radu sa Vama bili nepristrasni, da biste se Vi osećali sigurno, da biste mogli da nam kažete Vaše najdublje tajne i sve što Vas tišti. Ili samo želite da Vas neko sasluša. Šta god da je razlog,tu smo.
Kako ćete znati da li Vam psihoterapeut odgovara i da li je on najbolji psihoterapeut za anksioznost, za depresiju za ili bilo koju temu sa kojom dolazite?
Prosto.
Pratite kako se osećate. Da li je to neko kome možete reći sve?
Da li Vam nešto nedostaje u odnosu na sesiji?
Možda ne možete da se opustite?
Ukoliko je odgovor da, odnosno nije Vam prijatno na terapiji, nemate osećaj da možete da se opustite, niste stvorili konekciju sa Vašim terapeutom recite to otvoreno i direktno ukoliko osećate da možete. Recite da želite da probate sa nekim drugim. Uvek volimo da se vratimo na to da Vam je slično i sa frizerom. Ako ste otišli da Vam skrati krajeve a on je skratio više kose nego što ste želeli, nikada više nećete ići kod njega jer nije neko ko je čuo šta želite. Ili jednostavno niste kliknuli sa Vašim terapeutom. Iako ste dobili preporuku da je to najbolji psihoterapeut u gradu.
Morate da kliknete sa svojim terapeutom da bi se stvorila konekcija i siguran prostor.
Kao što kliknete sa novim ljudima koje upoznate.
Pratite svoj unutrašnji osećaj i verujte mu.
Tako ćete naći najboljeg terapeuta u Beogradu, najboljeg terapeuta u Novom Sadu, najboljeg psihoterapeuta u Inđiji ili bilo kom drugom mestu.
Od naših terapeuta ćete uvek dobiti feedback. To znači da dobijate direktan, iskren odgovor po pitanju tema koje ste otvorili na sesijama. Jedna od osnovnih ideja terapije je da nema taboo tema i da je svaka tema “tema za terapiju”.
Ovo zapravo znači da ako želite da idete na terapiju jer npr. imate problem da ostvarite vezu sa nekim, sa bliskošću, poveravanjem i otvaranjem drugoj osobi, verovatno će Vam biti teško da se otvorite i svom terapeutu. Terapeut će raditi sa Vama da zajedno dođete do toga šta Vam je potrebno da biste se otvorili. Psihoterapija znači građenje odnosa, verovali ili ne. Kao što se gradi i prijateljski odnos tako se gradi i odnos sa terapeutom. U prevodu, potrebno je vreme. Iz tog razloga, jedan od načina da znate koliko Vam određena terapija ili terapeut prija jeste da pratite kako se osećate. Terapeut će Vam svakako dati povratnu informaciju takozvani feedback šta misli o samom procesu i sadržaju koji ste izneli kao i o cilju koji želite da postignete.
Klijenti takođe mogu davati povratne informacije, što je veoma poželjno u bilo kakvom odnosu sa prijatejlima a tek sa terapeutom… jer odnos klijenta i terapeuta je uvek dvosmerna ulica. Vaš terapeut bi trebalo da Vas pita kako Vam se čine sesije, kako Vam izgleda odnos koji gradite sa njim i kako se osećate po pitanju sesija.
Ništa nije tabu..
Pretpostavljam da se ovo podrazumeva, ali je važno naglasiti. Ništa nije tabu na terapiji. Baš ništa. Seks, politika, religija, etnička pripadnost, sposobnost, status, seksualna orijentacija-možemo pričati o čemu god i šta Vam padne na pamet. Naravno, terapeut nije tu da Vam kaže o čemu treba da pričate, ali ne zaboravite da je terapija vaše bezbedno utočište i da su sve teme otvorene za diskusiju.
Sve ima svoju svrhu
Jedna od osnovnih pretpostavki je da svako ponašanje koje klijent donese na sesiju ima svoju svrhu, a da je posao terapeuta da otkrije koja je to svrha. Šta to zapravo znači? Kada klijent želi da se reši neke “loše” navike, mi polazimo od toga da je ta “loša” navika tu sa razlogom i da je služila klijentu neko vreme. Transakciona analiza ne koristi rečnik patalogije, niti deli emocije na racionalne i iracionalne, na dobre i loše. Verujemo da je svaka emocija, osećanje važno i da nam nešto govori. Kako relaciona Transakciona Analiza integriše u sebe telesnu terapiju, pratimo šta se dešava sa našim telom, šta nam poručuje, kakve senzacije prepoznajemo, ali ih nikako ne stvrstavamo u određeni koš kao loše ili negativne. Iako klijent želi da se otarasi te “loše” navike koju lično smatra lošom, mi ćemo da se koristimo njegovim rečnikom ali tu istu naviku poštujemo jer je bila od pomoći. Kao terapeuti transakcione analize ne etiketiramo je kao lošu, ne osuđujemo je, ne smatramo je sramotnom-samo je vidimo kao nešto čega klijent želi da se reši i što ga na neki način uznemirava. Ako ta “loša” navika više ne služi klijentu, zajedno radimo na tome da je otklonimo. Međutim, važno je da podelimo sa Vama da je kao terapeuti ne smatramo uvrnutom, beskorisnom ili groznom, tačnije ne bojimo je negativnošću i ne stavljamo ni u kakav koš. Vidimo je kao nešto što je služilo svojoj svrsi. Kada na terapiji klijent izrazi želju da se neke navike reši i shvati da je došlo vreme da se pronađe neka druga, korisnija ili zdravija navika, radimo na tome. Da li ste znali da i tuga može biti dobra? Više o tome možete pročitati na sledećoj stranici.
Morate imati na umu da mi terapeuti nismo magični jednorozi koji posipaju vilinsku prašinu, iako bi to zaista bilo čudesno!
Nekada klijenti očekuju da njihovi terapeuti imaju sve odgovore i da im daju sva rešenja. Žao mi je što ćemo Vas razočarati, ali to nije način na koji terapija funkcioniše.
Jedan od naših osnovnih postulata je da Vaši odgovori, vaš rast i vaša priča leže u vama. Mi Vas nećemo “terati” da rastete niti diktirati tempo i način vašeg rasta-mi smo tu da vam pomognemo da uvidite da su vaša snaga i odgovori u vama. Ponekada deluje da ih je teško otkriti, ali to je u redu. Oni postoje. Tu su. Možemo Vam pomoći da ih otkrijete, ali Vam ne možemo i nećemo dati odgovore i savete. To je Vaš život i želimo da Vas osnažimo da ga živite u potpunosti.
Sve je to deo procesa….
Ovo je jedna od naših omiljenih mantri i fundamentalno pravilo. Ukratko, sve je na neki način deo procesa rasta. To znači da su neprijatne stvari kroz koje prolazimo deo našeg života, jednako kao zabavne, srećne i lagane stvari. Sve je to deo procesa. Rast je proces za koji treba vremena, truda, namere i pažnje. Kao što je i promena, kao što su veze i kao što je lični razvoj. Sve su to različiti procesi koji se mogu javiti na sesiji.
Na kraju važno je da istaknemo da se naša filozofija i pristup razlikuju od drugih terapeuta. Stoga, ako trenutno tražite terapeuta, preporučujemo vam da se prvo raspitate o njihovom pristupu (pored kvalifikacija, naravno). Njihov pristup će vam takođe dati uvid u to ko su, kako rade i šta je važno u procesu savetovanja.