Slađana Pačariz

U svom radu oslanjam se na duboko poštovanje prema složenosti ljudskog iskustva. Verujem da čovek nije zbir simptoma, već celina u kojoj se prepliću telo, emocije, misli, odnosi i životna istorija. Upravo iz tog razumevanja gradim način rada koji je pažljiv, strpljiv i ukorenjen u realnom životu.

Psihoterapijski proces za mene je susret u kojem se ne žuri ka rešenjima, već se najpre osluškuje ono što je dugo bilo potisnuto, zanemareno ili previše teško da bi se nosilo samostalno. U radu me vodi sposobnost da ostanem prisutna uz klijenta i onda kada su teme bolne, konfuzne ili nejasne, bez potrebe da se iskustvo ubrzava ili pojednostavljuje.

Moje obrazovanje i profesionalni put oblikovali su me da čoveka posmatram celovito, sa razumevanjem razvojnih, emocionalnih i telesnih aspekata. Iskustvo rada sa različitim populacijama naučilo me je da pažljivo pratim nijanse: kako se emocije izražavaju kroz telo, kako se rana iskustva ponavljaju u sadašnjim odnosima i kako trauma, stres ili dugotrajna preopterećenost ostavljaju tragove koji se ne vide uvek na prvi pogled.

U terapijskom radu integrišem različite pristupe, ne kao tehnike koje se primenjuju „po protokolu“, već kao načine da se klijent susretne sa sobom na dubljem nivou. Posebno mi je blizak rad sa iskustvima koja uključuju preplavljenost, unutrašnju napetost, stare obrasce koji se uporno vraćaju, kao i telesne reakcije koje često prethode rečima.

Negujući kvalitet mog rada ne znači izbegavanje težine, već sposobnost da se uz nju ostane. Verujem da se promene dešavaju onda kada se čoveku dozvoli da bude viđen u svojoj celini i snazi i ranjivosti i kada se kroz odnos, vreme i pažnju postepeno gradi drugačiji unutrašnji oslonac.

Terapiju vidim kao proces u kojem se, korak po korak, razvija veća jasnoća, unutrašnja stabilnost i kapacitet da se život nosi sa manje unutrašnjeg otpora i više samopodrške.