O porođaju se često govori kao o početku nečeg lepog. Manje se govori o tome šta se događa kada taj početak dođe prerano, naglo, uz strah za bebu, bolnicu, neizvesnost, iscrpljenost i još jedno malo dete koje kod kuće i dalje potpuno zavisi od majke.

Mnogo ređe neko pita:

Kako je majka?

Za neke žene period nakon porođaja nije vreme nežnog povezivanja i mirnog upoznavanja sa bebom. Može biti period intenzivne anksioznosti, plača, nesanice, osećaja krivice, preplavljenosti, telesne napetosti, straha da će se nešto dogoditi detetu ili osećaja da više ne mogu da izdrže ono što se od njih očekuje.

Posebno kada je iza njih prevremeni porođaj.

Prevremeno rođenje deteta nije samo medicinski događaj

Kada se beba rodi pre očekivanog termina, roditeljski nervni sistem često nema priliku da postepeno „stigne" do porođaja.

Umesto pripreme dolaze alarmi: pregledi, inkubator, brojevi, saturacija, grami, informacije koje roditelji pokušavaju da razumeju dok su istovremeno prestravljeni.

Majka možda odlazi kući bez bebe, možda sedi pored inkubatora i pokušava da bude smirena dok joj se telo još oporavlja od porođaja, a možda sluša kako joj ljudi govore da mora da bude jaka. I sve to dok je njen organizam već dugo u stanju pripravnosti.

Zato neke reakcije koje kasnije izgledaju kao „preterana briga", „preosetljivost" ili „nemogućnost da se opusti" zapravo mogu imati mnogo smisla kada ih pogledamo u kontekstu onoga što je žena prošla. Istraživanje objavljeno 2025. godine pokazuje da majke koje su prošle kroz prevremeni porođaj imaju značajno više anksioznosti u odnosu na majke dece rođene u terminu, što dodatno potvrđuje koliko je psihološka podrška nakon porođaja u ovim situacijama važna.

I tada, čak i kada lekari kažu da je beba dobro, nervni sistem ne dobije nužno istu poruku.

Kada kod kuće već postoji vrlo malo dete

Situacija postaje još složenija kada majka posle porođaja ne dolazi u kuću u kojoj može da se posveti samo novorođenčetu. Čeka je drugo dete koje je i samo još veoma malo, koje želi da bude podignuto, koje ne razume zašto mama sada drži drugu bebu, koje se možda češće budi i traži kontakt upravo onda kada je majka fizički i emocionalno na granici svojih kapaciteta.

I tu se vrlo lako pojavljuje krivica.

Ali problem često nije u tome što majka „ne može". Problem je što pokušava da nosi količinu fizičkog i emocionalnog opterećenja koja bi bila velika i za nekoliko ljudi zajedno.

Postporođajna kriza ne mora uvek izgledati kao depresija

Kada kažemo postporođajna depresija, mnogi zamišljaju ženu koja neprestano plače i ne želi da ustane iz kreveta. Ali psihološke teškoće nakon porođaja mogu izgledati veoma različito.

Neke žene funkcionišu spolja gotovo besprekorno: hrane decu, zakazuju preglede, pakuju torbe, odgovaraju na poruke, brinu o svima. A unutra su potpuno preplavljene.

Može se pojaviti:

• stalna anksioznost i osećaj da će se nešto loše dogoditi;
• nemogućnost opuštanja čak i kada beba spava;
• opsesivno proveravanje disanja ili zdravstvenog stanja deteta;
• iznenadni napadi straha ili panike;
• razdražljivost i bes;
• intenzivna krivica;
• osećaj emocionalne odvojenosti;
• teškoće povezivanja sa bebom;
• osećaj da žena više ne prepoznaje sebe;
• intruzivne, neželjene misli koje je dodatno plaše;
• telesna napetost i konstantna pripravnost;
• osećaj da mora sve sama;
• teškoće sa spavanjem čak i kada postoji mogućnost za odmor.

„Ali nemam kome da ostavim decu"

To je jedna od najčešćih prepreka zbog kojih majke odlažu psihoterapiju, posebno kada imaju novorođenče i još jedno veoma malo dete.

Zato online psihoterapija za majke nakon porođaja nekada predstavlja jedini realno dostupan način da podrška počne. I ne mora sve da izgleda savršeno.

Beba može biti pored majke. Sesija će možda nekada biti prekinuta, ili će biti potrebno nahraniti dete, ili će žena razgovarati sa terapeutkinjom dok drži bebu. Psihoterapijski prostor ne mora biti sterilno odvojen od života da bi bio značajan.

Naprotiv. Ponekad upravo u tim trenucima možemo videti šta se događa u realnom odnosu između majke, njenog tela, bebe, umora, straha i očekivanja koja ima prema sebi.

Na online terapiji možete biti i sa bebom ili detetom

Ukoliko vam više odgovara, beba može biti sa vama tokom seanse. Možete je držati u naručju, dojiti, hraniti, uspavljivati ili praviti kratke pauze ako vas dete zatreba. Ukoliko imate malo starije dete, moguće je dogovoriti način rada koji je realan u odnosu na vaše okolnosti.

Ne očekujemo „idealne uslove", tišinu, savršenu koncentraciju niti sat vremena u kome niko neće otvoriti vrata.

Nekada je i samo iskustvo da možete da budete u terapijskom prostoru zajedno sa svojim detetom, bez osećaja da smetate ili da radite nešto pogrešno, važan deo podrške.

Naravno, ukoliko procenimo da je za neku temu potrebno više privatnosti ili neometanog prostora, to možemo zajedno dogovoriti. Ali prisustvo bebe samo po sebi nije prepreka za online psihoterapiju.

U terapiji ne pokušavamo da „popravimo majku"

Jer majka nije problem koji treba popraviti. Pokušavamo da razumemo šta joj se dogodilo:

• koliko dugo njen sistem živi pod pritiskom;
• kakvu podršku ima;
• šta očekuje od sebe;
• šta je naučila da „dobra majka mora";
• da li sebi dozvoljava da traži pomoć;
• da li oseća da mora da izdrži;
• da li se plaši da će je neko procenjivati ako prizna da joj je teško.

Nekih žena se tiče iskustvo porođaja koje je ostalo traumatsko, drugih strah za zdravlje deteta, nekih osećaj gubitka sopstvenog identiteta, a nekih odnos sa partnerom koji se nakon dolaska deteta potpuno promenio. Često radimo i sa telom koje je mesecima živelo u mobilizaciji i koje više ne ume jednostavno da „isključi alarm".

Majčinstvo aktivira mnogo više od odnosa sa bebom

Dolazak deteta često aktivira i naše sopstveno iskustvo bivanja detetom. Kako je nama bilo kada smo bili mali? Ko je dolazio kada smo plakali?

• Da li smo smeli da imamo potrebe?
• Da li je ljubav značila brigu ili žrtvovanje?
• Da li smo odrasli uz poruku da moramo biti jaki?
• Da li smo naučili da je traženje pomoći slabost?

Zato postporođajni period ponekad otvori psihološke teme za koje žena nije očekivala da će se pojaviti. Ne zato što je majčinstvo „napravilo problem", već zato što je odnos sa sopstvenim detetom dotakao veoma duboke slojeve našeg iskustva odnosa, sigurnosti i pripadanja.

A šta je sa partnerom?

Ponekad se u postporođajnoj krizi govori samo o majci, kao da ona postoji izolovano. Ali veoma je važno pogledati sistem oko nje:

• Ko ustaje noću?
• Ko prati dete kod lekara?
• Ko vodi računa o starijem detetu?
• Ko kuva?
• Ko primećuje da je majka iscrpljena?
• Ko joj govori da odmori, a ko očekuje da nastavi da funkcioniše kao ranije?

Da li partner razume koliko je ona uplašena, ili pokušava da je umiri rečenicama poput: „Sve je dobro, nemoj toliko da razmišljaš"?

Psihoterapija nakon porođaja može biti prostor u kome majka ponovo postaje osoba

Ne samo mama, ne samo ona koja doji, ne samo ona koja zna kada je sledeći pregled, ne samo ona koja vodi računa o svima.

Već osoba koja ima telo, granice, strahove, bes, potrebe, želje i pravo da joj bude teško.

U našem radu sa ženama nakon porođaja važni su nam sigurnost, odnos i tempo koji žena može da podnese. Ne polazimo od ideje da treba što pre „vratiti staru sebe", jer ponekad se stara verzija života više neće vratiti.

Ali može nastati nova verzija žene koja ne mora da nestane da bi bila dobra majka.

Kada je važno uključiti i psihijatra?

Psihoterapija može biti veoma važan deo podrške nakon porođaja, ali nije uvek dovoljna sama.

Ukoliko postoje veoma intenzivna anksioznost ili depresivnost, ozbiljna nesanica, naglo pogoršanje funkcionisanja, dezorganizovanost, izražena uznemirenost, osećaj gubitka kontakta sa realnošću ili misli o povređivanju sebe ili deteta, potrebno je što pre uključiti lekara ili psihijatra.

Online psihološka podrška nakon porođaja

Za majke koje trenutno ne mogu da organizuju odlazak od kuće, moguće je započeti psihoterapiju online. Online rad može biti posebno značajan kada žena ima novorođenče, više male dece, oporavlja se nakon porođaja ili jednostavno trenutno nema logističku mogućnost da dolazi na terapiju uživo. Sistematski pregled i meta-analiza devet kliničkih studija pokazuje da online psihološka podrška nakon porođaja značajno smanjuje simptome depresije i anksioznosti, sa rezultatima uporedivim sa radom uživo.

U našem timu radimo sa temama postporođajne anksioznosti i depresivnosti, prilagođavanja na majčinstvo, traumatskog iskustva porođaja, prevremenog rođenja deteta, straha za zdravlje bebe, roditeljskog preplavljivanja, teškoća u partnerskom odnosu nakon dolaska deteta, gubitka osećaja identiteta i regulacije nervnog sistema nakon dugotrajnog stresa.

U zavisnosti od potreba žene, možemo preporučiti koleginicu iz našeg tima koja se bavi upravo tom vrstom rada, a kada procenimo da je potrebno, preporučujemo i paralelnu konsultaciju sa psihijatrom.

Istraživanja i stručni izvori