Razlika između psihoterapije i prijateljskog davanja saveta
Ne dešava se prečesto, ali s vremena na vreme srećem klijente koji me pitaju nešto slično ovome u naslovu. Ono što je (za mene) najizazovnije u vezi s klijentima koji direktno pitaju šta bi trebalo da rade je, činjenica da su baš ovi klijenti oni koji doživljavaju najviše bola i zbunjenosti. Ima smisla da ljudi koji se najviše bore, koji su povređeni ili im je teško zbog nečega, najviše bi i želeli da im neko kaže šta da rade da prekinu patnju. Često bih i sama želela da im pomognem da okončaju patnju, tako da postoji i snažan unutrašnji motiv da dam odgovor, posebno za nas koji imamo sindrom takozvanog spasioca. Da svima pomognemo, da svima sve rešimo, da svima bude bolje.
Spasioc iz Krapmanovog trougla je nešto što mnogi od nas koji se bave takozvanim pomagačkim strukama imaju. Više o Karpanovom trouglu i ulogama možete pročitati ovde.
Ali, davanje saveta nije isto što i psihoterapija. Terapija je mesto za istraživanje vlastitih osećanja i učenje o sebi. To je mesto gde otkrivamo sebe. To je mesto gde ćete saznati kako ste se zapetljali i mesto gde ćete naučiti kako da se otpetljate. To je mesto na kom dobijate bolje razumevanje svog unutrašnjeg sveta i svojih odnosa. Ljudi kreću na terapiju da bi naučili ovakve stvari. To je ono što stručnjaci za mentalno zdravlje, tokom godina školovanja, nauče da pružaju. Ponekad je potrebno puno vremena i razmišljanja da bi se uočili obrasci i terapija nije brzo rešenje, ma koliko ponekad terapeut i klijent to žele. Psihoterapija je ponekad samo spoznaja, ali sedenje sa sopstvenim bolom, zbunjenost i želja za trenutnim rešenjem je put ka toj spoznaji. Šta je to što nam je potrebno i kako to da dobijemo.
To ne znači da klijentima uskraćujemo informacije ako mislimo da bi one mogle biti korisne. Ako uočimo značajnu temu ili se zabrinemo da klijent možda ne deluje u svom najboljem interesu, to ćemo u svakom slučaju naglasiti. Takođe, ne znači da imam nedirektivni pristup. Postoje trenuci u kojima smo vrlo direktni ili konfrontirajući sa klijentima. U svom radu koristimo i kognitivno – bihejvioralne tehnike i obično ih upotrebljavamo onda kada ljudi imaju potrebu za olakšavanjem simptoma ili kada se oslobađaju neke navike. U krajnjem ekstremu koji se može dogoditi kada je neko u opasnosti, nekada sa klijentima moramo da prođemo i sigurnosni plan. U ovim slučajevima možemo napraviti spisak ljudi koje treba pozvati i stvari koje treba uraditi onda kada primetimo da su klijenti suicidalni.
Direktivan pristup podrazumeva i ohrabrivanje klijenta da zakaže pregled kod psihijatra ukoliko je potrebno uključiti i medikamente. Ili ponekad možemo da napravimo klijentu program kako da radi vežbe disanja i relaksacije kada je anksiozan ili da pozove prijatelja da odu u teretanu kada je depresivan ako je teretana nešto što je osoba otkriila da mu pomaže. Kada radimo sa parovima, možemo zadati i domaće zadatke koji podrazumevaju vežbe komunikacije ili planove kako da prepoznaju dobre i pozitivne aspekte jedno kod drugog ili u samom odnosu.
Ali ovo su specifični pristupi rešavanju specifičnih problema i nisu isto što i reći klijentu šta da radi pri donošenju velikih i važnih životnih odluka. Ako želite da Vam terapeut kaže šta da radite, umesto da Vam pomogne da otkrijete šta je dobro po vas, došli ste na pogrešno mesto. Nekada želimo da nam drugi kažu šta treba da radimo, jer to znači da ne moramo da preuzmo odgovornost za slučaj da se stvari ne odigraju kako treba. Savete Vam mogu davati prijatelji i psihijatri. Tako da ako Vam je potrebno da Vam neko da savet ili kaže koje su njemu stvari pomogle u kritičnoj situaciji, možda psihoterapija nije ono što tražite. Nasuprot tome, ako već idete na terapiju i shvatite da Vaš terapeut ispunjava vreme savetima, sugestijama i anegdotama iz vlastitog života i savetuje Vas da ih primenite, to bi moglo ukazivati da terapeut oseća izvesnu nelagodnost da dopusti da se terapijski proces odvija. Imajte na umu da možete pronaći nekog drugog ko će omogućiti osvešćivanje procesa unutar Vas i pronalaženje pravih odgovora za Vas. I najbitnije, ne postoji savršeni terapeut ni savršeni odnosi. Niti savršeni odgovori. Takođe ono što je savršeno za Vas ne znači da je savršeno za nekoga drugog.
Preuzueto i prilagođeno sa interneta
Izvor: https://drkkolmes.com/2010/01/19/on-the-difference-between-therapy-and-giving-advice/#.X-MZ-BYo_IU
