Razgovor bez partnera sa terapeutom za parove: zašto partnersku terapiju počinjemo zajedno

Zašto poželimo razgovor bez partnera

Kada odlučimo da potražimo partnersku terapiju, često već dugo pokušavamo da nešto promenimo. Razgovori se ponavljaju, iste teme ponovo izazivaju napetost, a ono što želimo da kažemo teško stiže do druge osobe. Možda govorimo sve glasnije jer imamo osećaj da nas niko ne čuje. Ili smo prestali da govorimo jer očekujemo novu raspravu.

U takvoj situaciji sasvim je razumljiva želja da prvo obavimo razgovor bez partnera, nasamo sa terapeutom.

„Volela bih da vam objasnim šta se dešava, pa da se partner uključi kasnije.“

Iza toga može biti potreba da završimo misao bez prekidanja, da neko razume koliko nam je teško ili da dobijemo pomoć da izgovorimo ono što pred partnerom stalno prećutimo. Ponekad se nadamo da će terapeut uspeti da objasni drugoj osobi ono što mi već dugo pokušavamo.

Zašto ne nudimo informativni razgovor bez partnera

U našem centru partnersku terapiju započinjemo zajedničkom sesijom. Ne organizujemo poseban uvodni „informativni razgovor“ bez partnera, tokom kojeg jedan partner celu sesiju iznosi teškoće u odnosu, a drugi se uključuje naknadno.

Pre zakazivanja možete postaviti pitanja o načinu rada, terminima, ceni i organizaciji. Za to nije potreban razgovor bez partnera. Detaljniji razgovor o vašem odnosu ostavljamo za susret na kojem oboje imate mogućnost da učestvujete.

Ovakav početak povezan je sa načinom na koji razumemo partnersku terapiju: zanima nas šta svako od vas doživljava, kako utičete jedno na drugo i kako se gradi poverenje između vas i terapeuta.

• Način rada →
• Termini →
• Kako formiramo cenu →
• Organizacija →
• Razgovor o odnosu: zajedno →

Prvi razgovor zajedno, a ne razgovor bez partnera

Svako od nas priču o odnosu iznosi iz sopstvenog iskustva. Pamtimo trenutke koji su nas najviše povredili, pokušaje koji nisu uspeli i ono što smo u ponašanju druge osobe prepoznali kao odbacivanje, pritisak ili nezainteresovanost.

Naše iskustvo je važno. Istovremeno, druga osoba može isti događaj doživeti drugačije.

Prva osoba u povlačenju vidi potvrdu da nije važna. Druga u pokušaju razgovora očekuje kritiku. Što jedna više traži odgovor, druga može više da se udaljava. Oboje tada dobijaju potvrdu upravo onoga čega su se pribojavali.

Šta zajednički susret pokazuje, a razgovor bez partnera ne

Na zajedničkoj sesiji možemo da zastanemo usred takve razmene. Da proverimo šta je svako pokušao da kaže, šta je druga osoba čula i šta se zatim dogodilo u njoj. Kada bi prvi bio razgovor bez partnera, taj trenutak ne bismo ni videli.

Važno je i kako se tema iznosi: ton kojim govorimo, trenutak u kojem prekidamo, ćutanje koje nastane kada se osetimo povređeno, napetost u telu kada očekujemo napad. Ove reakcije istražujemo zajedno sa vama, bez unapred pripisanog značenja.

Već samo iznošenje teškoće početak je terapijskog rada.

Tu se često pojavljuju upravo oni trenuci u kojima se i kod kuće izgubite: neko pokušava da se približi, drugi pokušava da se zaštiti, a oboje završe sa osećajem da su sami.

Prisustvo terapeuta omogućava da se taj razgovor uspori i da dobijete podršku da jasnije izrazite ono do čega vam je stalo.

Poverenje uključuje osećaj da i za nas postoji mesto

Teorija afektivne vezanosti (attachment) pomaže nam da razumemo zašto su partnerski konflikti često mnogo bolniji nego što bi se zaključilo iz same teme rasprave.

• ?Mogu li da ti priđem kada mi je teško?
• ?Hoćeš li me shvatiti ozbiljno?
• ?Imam li mesto u tvom životu?

Ova pitanja mogu se nalaziti iza razgovora o telefonu, obavezama ili zajedničkom vremenu. EFT partnerska terapija posebno obraća pažnju na ove potrebe i na načine na koje partneri pokušavaju da dobiju odgovor jedno od drugog. Kada sigurnost oslabi, pokušaji približavanja mogu postati zahtevniji, dok pokušaji zaštite mogu izgledati kao hladnoća ili nezainteresovanost. U EFT okviru istražuju se emocionalna iskustva i međusobne reakcije koje se odvijaju u samoj sesiji.

Šta razgovor bez partnera može da znači za drugog partnera

Slična pitanja mogu se pojaviti i u odnosu sa terapeutom. Da li me razume? Postoji li ovde prostor za moje iskustvo? Da li je već odlučio ko pravi problem?

Ako je prvi susret bio razgovor bez partnera i jedan partner je proveo celu sesiju sa terapeutom, drugi može doći sa osećajem da se razgovor o njemu već dogodio. Posebno ako već poznaje iskustvo isključivanja ili pogrešnog razumevanja, može postati oprezniji i teže se otvoriti.

To ne znači da je takav doživljaj neizbežan. Znači da ga uzimamo ozbiljno kada biramo kako započinjemo rad.

Metaanaliza Friedlander i saradnika iz 2018. godine, koja je obuhvatila 48 studija partnerske i porodične terapije, povezala je kvalitetniji terapijski savez sa boljim ishodima. Posebna analiza pokazala je da su izraženije neravnoteže u savezu povezane sa lošijim ishodima.¹ Ovi nalazi govore o tome koliko je važan odnos sa svim učesnicima; ne dokazuju da svaki individualni uvodni susret šteti terapiji.

Našim zajedničkim početkom želimo da oboje od prvog susreta možete da učestvujete u tome kako vas upoznajemo.

Kad isti razgovor stalno završi na istom mestu.

Pišite nam u dve rečenice zašto se javljate, a razgovor o vašem odnosu započinjemo zajedno, na prvoj sesiji.

Zakažite termin Pišite nam

Ono što očekujemo od drugih ulazi i u terapijski odnos

Psihodinamsko razumevanje odnosa uključuje pažnju prema iskustvima koja su oblikovala naša očekivanja od bliskosti.

Ako smo ranije često morali da se borimo da bismo bili saslušani, možda ćemo i danas govoriti dugo, detaljno i sa velikom potrebom da nas druga osoba konačno razume. Ako smo naučili da se ono što kažemo lako koristi protiv nas, možda ćemo birati ćutanje i povlačenje.

Takve načine zaštite možemo uneti i u terapiju. Neko može poželeti razgovor bez partnera jer se plaši da će kasnije ponovo izgubiti prostor. Drugi može unapred očekivati da će biti procenjivan i kritikovan.

Psihodinamska literatura o partnerskoj terapiji istražuje upravo različita subjektivna iskustva partnera, ranija očekivanja koja se pojavljuju u sadašnjem odnosu i teškoće koje ostaju ispod vidljivog konflikta.

Šta nas zanima kada dođete zajedno

U našem radu to znači da nas zanima i šta za vas predstavlja sam dolazak zajedno.

• ?Šta očekujete da će se dogoditi kada počnete da govorite?
• ?Čega se pribojavate?
• ?Šta bi vam pomoglo da ostanete prisutni u razgovoru?

Zajednički početak daje priliku da ove potrebe postanu deo rada. Ako se bojite da ćete biti prekinuti ili da nećete uspeti da kažete ono što vas boli, terapeut može pomoći da dobijete vreme i podršku. Ako vam je teško da slušate partnerovo iskustvo bez osećaja da ste optuženi, možemo istražiti i taj trenutak.

Kada razgovor bez partnera postane čuvanje tajne

Pitanje da li je moguć uvodni razgovor bez partnera razlikuje se od pitanja čuvanja tajni. Individualni susreti mogu imati jasno dogovorenu svrhu u proceni ili terapijskom procesu. Njihova pravila objašnjavaju se unapred.

Posebna teškoća nastaje kada se od partnerskog terapeuta očekuje da trajno čuva informaciju koja bitno utiče na odnos i zajednički rad.

Zamislimo par koji dolazi zbog udaljenosti, sumnje i gubitka bliskosti. Jedan partner nasamo kaže da održava drugi odnos, ali traži da to ostane između njega i terapeuta.

Drugi partner zatim na zajedničkim sesijama pokušava da razume zašto se oseća odbačeno, preispituje svoje ponašanje i razmatra šta može da promeni. Deo onoga što utiče na njihov odnos ostaje mu nedostupan.

U takvoj situaciji partneri ne učestvuju pod istim uslovima. Jedna osoba raspolaže informacijom koja može biti bitna za odluke druge osobe, a terapeut je uključen u njeno prećutkivanje.

Kada sumnja postane sumnja u sebe

Posebno je osetljivo ako se zabrinutost partnera koji ne zna istražuje prvenstveno kao njegova nesigurnost ili posledica ranijih iskustava. Postoji rizik da dodatno posumnja u sopstveno opažanje, dok pokušava da objasni nešto za šta nema dovoljno informacija.

Ovo je ilustracija mogućeg procesa, a ne tvrdnja da je svaka sumnja opravdana ili da svaka tajna ima isto značenje.

Istraživanje Butlera i saradnika iz 2010. godine bavilo se stavovima terapeuta prema tajnama vezanim za neverstvo. Nalazi su pokazali podršku otvaranju takvih sadržaja uz terapijsku pomoć i informisanu, dobrovoljnu saglasnost.² Istraživani su stavovi i kliničke procene terapeuta, pa iz toga ne možemo izvesti jedan postupak koji bi odgovarao svakom paru.

Kako se iskustvo isključivanja može ponoviti

Nekim parovima posebno teško pada to što se o važnim stvarima ne razgovara otvoreno. Jedna osoba saznaje naknadno, odluke se donose bez nje ili joj se govori da nešto nije rečeno „da se ne bi uznemirila“.

Ako terapeut prihvati sličan dogovor, postoji rizik da se isti obrazac nastavi i u terapiji. Dvoje ljudi znaju nešto što se tiče treće osobe, dok ona nema mogućnost da učestvuje u razgovoru o tome.

Kasnije saznanje da je i terapeut znao može doneti dodatnu povredu poverenja: osoba može osetiti da je i na mestu na kojem je tražila pomoć ostala isključena.

U attachment literaturi opisane su povrede poverenja povezane sa doživljajem napuštanja ili izdaje u važnom trenutku potrebe.³ Takvo iskustvo može promeniti način na koji osoba procenjuje pouzdanost partnera i postati ponavljajuća prepreka približavanju. Ovaj koncept pomaže da razumemo zašto se neke situacije vraćaju u razgovor mnogo puta, iako druga osoba smatra da su završene.

Iz te perspektive možemo razumeti i zašto sam terapijski proces treba da ima jasna pravila o informacijama i njihovom korišćenju.

Olakšanje koje može da održi situaciju

Istovremeno, poveravanje tajne može doneti olakšanje osobi koja je izgovara. Neko sada zna i ona više nije sama sa svojim stidom, krivicom ili neizvesnošću. Međutim, ako se razgovor sa partnerom zatim stalno odlaže, olakšanje može pomoći da se postojeća situacija duže održava.

Zato nas zanima čega se osoba pribojava i šta joj je potrebno da bi mogla da se suoči sa teškoćom. Mogu postojati želja za promenom i snažan strah od njenih posledica. Za tu ambivalentnost ima mesta u terapiji.

Transparentnost uz pripremu i podršku

Oba partnera pre početka rada dobijaju pravila o poverljivosti i našoj politici „bez tajni“. Ona se objašnjavaju, razjašnjavaju i prihvataju pre nego što se nađete u nedoumici šta možete da poverite terapeutu.

To znači da informacije bitne za odnos ne treba slati privatnom porukom ili izneti kroz razgovor bez partnera, uz očekivanje da će ih partnerski terapeut trajno čuvati od drugog partnera.

Ako se takav sadržaj pojavi, razgovaramo o njegovom značenju i načinu na koji može biti uveden u zajednički rad, u skladu sa dogovorenim pravilima, saglasnošću i procenom sigurnosti. Ako za to nema spremnosti, potrebno je proceniti postoje li uslovi za nastavak partnerske terapije.

Težak razgovor može zahtevati pripremu. Nekada prvo treba razumeti šta osećamo, pronaći reči i dobiti podršku da ostanemo u razgovoru kada se pojave bol ili neslaganje. Ključno je da ta priprema vodi ka jasno dogovorenom koraku.

Šta kažu istraživanja EFT rada

Istraživanja EFT rada pružaju podršku značaju emocionalne dostupnosti i načina na koji partneri odgovaraju jedno drugom. U studiji Burgess Moser i saradnika, objavljenoj 2016. godine, kod 32 para zabeležene su promene u ponašanju ka većoj sigurnosti i smanjenje izbegavanja vezivanja tokom terapije.⁴ Nalazi se odnose na proučavani terapijski proces, a ne na dokaz da određena politika poverljivosti sama proizvodi te promene.

Zato je, uz ono što se izgovara, bitno i kako se razgovor odvija: da osoba može da govori uz podršku, da druga ima prostor da reaguje i da posledice izrečenog mogu da se obrađuju zajedno.

Pregled literature Mark i Schuman iz 2020. godine naglašava značaj stručne procene i jasno objašnjene, potpisane politike rada.⁵ Postoje različiti okviri poverljivosti u partnerskoj terapiji. Naš zadatak je da vam pre početka bude jasno koji okvir primenjujemo.

Pravo na privatnost i sigurnost ostaje važno

Svako ima pravo na svoj unutrašnji prostor. Ne očekujemo da partneru izgovorite svaku misao, fantaziju ili detalj lične istorije. Naša politika odnosi se na informacije čije skrivanje bitno menja zajednički rad i mogućnost drugog partnera da donosi odluke.

Profesionalna poverljivost prema ljudima izvan terapije ostaje na snazi, uz granice koje objašnjavamo u pravilima rada.

Kada postoji strah od partnera

Posebnu pažnju zahtevaju informacije o nasilju, zastrašivanju ili strahu od posledica razgovora. Ako se plašite partnerove reakcije, to možete saopštiti privatno. Takve informacije se ne prenose automatski partneru. Najpre procenjujemo sigurnost i odgovarajući oblik podrške.

Otvorenost u terapiji zahteva i jasne granice i pažnju prema konkretnoj situaciji. Odgovornost terapeuta je da taj okvir objasni i dosledno primenjuje.

Zajednički početak, sa prostorom za oboje

Za zakazivanje nam se može javiti jedan partner. Zamolićemo vas da u mejlu u dve rečenice navedete razlog javljanja, kako bismo vas povezali sa odgovarajućim terapeutom. Na organizaciona pitanja odgovaramo prilikom zakazivanja, a detaljan razgovor o odnosu započinjemo na zajedničkoj sesiji. Zato prvi susret nije razgovor bez partnera.

Ne morate unapred da imate usaglašenu priču niti isto objašnjenje problema. Možete doći sa različitim osećanjima, očekivanjima i nedoumicama.

Želimo da oboje možete da govorite, da proveravate kako vas razumemo i da kažete kada se ne osećate dovoljno saslušano. Ako osetite da terapeut više razume drugog partnera, i o tome treba da postoji prostor za razgovor.

Poverenje gradimo i kroz način na koji započinjemo rad: tako da znate kakav proces prihvatate, kako se postupa sa vašim informacijama i kako možete da učestvujete u onome što se tiče vašeg odnosa.